Ispitivanje javnog mnjenja je česta pojava u mnogim zemljama (predstavlja svakodnevnicu u mnogim zemljama). Ispitivanje se ne sprovodi samo zbog podrške političkim strankama i njhovim kandidatima, već služi i za ispitivanje mišljenja većine (javnosti) o raznim aktuelnim političkim i društvenim temama (pitanjima). Rezultati tih ispitivanja se najčešće objavljuju u raznim štampanim i elektronskim medijima.

Ispravno sprovedena istraživanja javnog mnjenja pružaju priliku građanima (potrošačima) da se izjasne i da drugi čuju njihov glas(stav). Ovakvim istraživanjem, javnost, političari i druge interesne grupe imaju pristup rezultatima istraživanja u kojima su precizno naznačeni stavovi, želje i namere većine.

Jedno od najuspešnijih političkih otkrića prošlog veka jeste svakako ispitivanje javnog menjenja (naučno ispitivanje). Ispitivanjem javnog mnjenja se utiče na odluke koje donose političari, jer onda oni imaju jasnu sliku o tome šta to javnost želi. Ono takođe ukazuje samoj javnosti (većini) koja su to njihova nadanja, želje i politički ciljevi. Rezultati ispitivanja predstavljaju odraz u ogledalu; daju šansu svima da shvate gde se oni (pojedinci) nalaze i uklapaju u politički sistem. Kada se rezultati ispitivanja mnjenja medijski proprate, tada se njihovim čitaocima i slušaocima daje do znanja da je njihovo mišljenje bitno i da može biti važnije od mišljenja elite.

U poslednjih 70 godina je, usled demokratske potrebe za učestvovanjem i novinarske želje za odgovorima (postavljanjem pitanja), došlo do stvaranja obimnih medijskih ispitivanja.

Alterntiva naučnim istraživanjima su nenaučna istraživanja. Ona se koriste da bi se promovisali stavovi neke organizacije ili pokušalo da se utiče na javno mnjenje iznošenjem paušalnih informacija. Upravo su istraživanja pokazala da ovakav pristup nema efekat koji bi želili oni koji to pokušavaju.

 



[top]
Ostavi komentar