Postoje mnogi mogući razlozi i pored očiglednih problema vezanih za grešku u uzorkovanju:

  1. Moguće je da su istraživanja sprovedena u različito vreme, čak iako su u isto vreme objavljena. Ako su stavovi mnogih ljudi felksibilni i skloni promeni u skladu sa događajima, onda je moguće da su oba istraživanja dobra, a da su se stavovi ljudi promenili između ranijeg i kasnijeg istraživanja.
  2. Moguće je da su se istraživanja fokusirala i samim tim i obuhvatila različite grupe koje su se ispitivale (npr. različite starosti, regije, etničke grupe itd.)
  3. Moguće je da su istraživanja sprovedena korišćenjem različitih metoda. Rezultati mogu biti tzv. “efekat režima”, što znači da neki ljudi mogu, svesno ili podsvesno, da daju različite odgovore u zavisnosti od toga da li ih anketar lično pita, ili sami popunjavaju upitnik koji je poslat poštom ili e.mejlom/putem interneta. Postoje neki dokazi da anonimne ankete koje ispitanici sami popunjavaju mogu da obezbede veću otvorenost kod nekih osetljivih tema, nego što je to slučaj sa ličnim ili telefonskim anketiranjem.
  4. Moguće je da su različita pitanja postavljena u istraživanjima. Formulisanje pitanja je bitno, pogotovo kod pitanja gde mnogi ljudi nemaju čvrste stavove. Zato vredi proveriti na koji način je pitanje tačno postavljeno, ukoliko se pojave razlike u rezultatima.
  5. Može da postoji “efekat redosleda”. Jedno istraživanje može da postavi određeno pitanje “hladno”, na početku ankete, a drugo istraživanje može da postavi isto pitanje “toplo”, nakon serije drugih pitanja vezanih za istu temu. Razlike se ponekad pojave između dva seta rezultata, opet u slučaju kad mnogi ljudi nemaju čvrste stavove, a neki ljudi mogu da daju različite odgovore u zavisnosti da li im je pitanje postavljeno “niodkuda” ili su prvo razmatrali neke aspekte te teme

[top]
Ostavi komentar