Najverovatnije je da kada se bira nameštaj za kancelariju, računarska oprema ili agencija koja će da radi neki outsource, neće biti ni razmatrana najjeftnija ponuda na tržištu. Međutim, dešava se da kod istraživanja ponašanja potrošača i mystery shopping istraživanja to nije slučaj kod manje iskusnih ili brzo rastućih kompanija.

Nažalost, kod takvih klijenata se zanemari (ili zaboravi usled raznih okolnosti) da istraživanja služe da donosioc odluka ima širu i jasniju sliku, te osnovu za dalje odlučivanje. Ukoliko se pogreši u pristupu istraživanjima ponašanja potrošača posledice mogu da budu u gubitku novca ili propuštenim šansama. Ipak, pogrešnim pristupom u mystery shopping istraživanjima, posledice mogu da budu i pogoršanje međuljudskih odnosa, navođenje na pogrešne probleme, veća fluktuacija zaspoelnih, te skretanje pažnje sa akutnih problema.

Na primer, samo odabir pogrešnog tajanstvenog kupca (koji će za svoju procenu uzeti najniži honorar), može da inkriminiše projekat, prenese subjektivne podatke koji nisu relevantni, da da svoju objektivnu procenu koja nema vrednost… Ovakav izveštaj može da demotiviše sjajne prodavce, a da one koji svoj posao ne rade na najbolji način dodatno ohrabri u uverenju da “menadžement ne zna da radi svoj posao”, te i jedan i drugi radnik postanu snažnije motivisani da promene kompaniju za koju rade.

Ovde smo naveli jedan u nizu promenljivih koji utiče na kvalitet projekta ali i na cenu projekta. Pravilnim pristupom, mystery shopping istraživanja mogu da opravdaju investiciju i izmere konkretan ROI. Pogrešan pristup je čist trošak, a trošak može biti i najmanji gubitak.


[top]
Ostavi komentar